Piše: Vesna Stojčić
Žensko arhitektonsko društvo ŽAD, održalo je svoju TREĆU izložbu pod nazivom “Višeslojnost”, od 03. do 09. decembra 2019. godine , u RTS Klubu, u Beogradu. Izložba je okupila veliki deo stručne javnosti a izložbu su otvorili govornici prof.dr Eva Vaništa Lazarević, predsednica ŽAD-a; prof. Branislav Mitrović; Snežana Ristić, novinarka Radio Beograda 2 i Lidia Vujičić ispred UN Women.
Međutim, ovo dešavanje protekle nedelje dobilo je jedan poseban ton, zbog svega što su žene arhitekte, kao organizatorke i učesnice, priredile svojim gostima. Otvaranje izložbe bilo je veoma uspešno sa radovima žena arhitekata koje su predstavile svoje projekte iz oblasti projektovanja, urbanizma i enterijera. Ali najzanimljiviji deo ove izložbe je učešće žena arhitekata koje je život odveo u druge profesije. One su se predstavile u raznim oblastima kao što su dizajn odeće, nakita, mediji, izdavaštvo, organizacija konferencija, aktivizam, scenografija, ilustracije i muzika. Ono što je zajedničko svim učesnicama je arhitektonsko obrazovanje koje im je pružilo osnove o estetici i dizajnu, a principe inženjerstva mnoge su usvojile i primenile u kasnijem samostalnom radu. Interesantan je bio i muzički nastup za koji su takođe bile zadužene žene arhitekte Katarina Vukoman i Ana Konstrakta Đurić.
ŽAD je uspeo da ženskom idejom i rečju izazove osmehe, emocije ali i po koji uzdah kod posetilaca.
Prof. Branislav Mitrović otvorio je izložbu pripremljenim govorom kao i nebrojeno puta do sada, ali njegove najlepše reči bile su one spontane. Gđi. Radmili Milosavljević, doajenu dizajna i enterijera, Prof. Mitović dodelio je, u ime ŽAD-a, Povelju za životno delo, kojom joj se celokupna stručna javnost zahvalila za izuzetan doprinos ženskom stvaralaštvu u arhitekturi i dizajnu. Koktel i osmesi krasili su veče otvaranja.
U sklopu izložbe organizovane su četiri tribine kojima je skrenuta pažnja javnosti, kako na glavnu temu izložbe: višeslojnost, tako i na razna pitanja koja su bila vezana za aktivizam u Srbiji, zaštitu graditeljskog nasleđa, zatim, pitanja vezana za socijalno stanovanje kao važnom segmentu u razvoju gradova.
Prvu tribinu mederirala je arh. Anja Milić, istražujući kretanja u karijeri arhitekata, koji su izašli iz projektantske prakse i krenuli putem drugih kreativnih industrija poput primenjenih umetnosti, mode, grafičkog dizajna, marketinga, novinarstva I preduzetništva. Njeni gosti bili su primeri uspešnih podsticajnih karijera a razgovor je bio interesantan samim tim, što su se na jednom mestu okupili arhitekte raznih profesija, pričali o svojim životnim izazovima i osvrnuli se na arhitekturu kao obrazovanje koja je ipak dobra baza za različite kreativne profesije.
Druga tribina je, u organizaciji arh. Maje Lalić, pokrenula pitanja, na čiji će se odgovor čekati bar još neko vreme. Koja je motivacija mladih u 21.veku da studiraju i bave se arhitekturom u Srbiji? U kom procentualnom odnosu su poduhvati investitorskog urbanizma naspram projekata koji se bave socijalnim problemima i društvenim potrebama? Koji su to projekti u našim gradovima u kojima se arhitektura koristi kao sredstvo aktivnog podsticanja razvoja pravednog, humanog i inkluzivnog okruženja za život šire zajednice? Njeni gosti započeli su debate i pokrenuli pitanja o kojima će se tek raspravljati. Nastavak sledi.
U petak 06. decembra, moderatorka arh.Jelena Ivanović Vojvodić, razgovara sa gostima o nasleđu Beograda, koji su pričali o odnosu istorije grada i savremenog konteksta arhitekture, predstavljajući svoje projekte rekonstrukcija. Takođe razgovaralo se o arhitektonskom autorstvu, o spomenicima kulture i aktuelnim projektima koji utiču na stvaranje novog identiteta Beograda.
Subota ujutro bila je rezervisana za decu, gde su mame i njihovi mališani gradili kuće, naselja i gradove, archiPLAY igračkama, postajući – velike arhitekte.
Posle toga, arh. Žaklina Gligorijević, kao moderatorka četvrte tribine, podstakla je razgovor sa arhitektama koji se u različitim sektorima bave stambenom arhitekturom, stambenim politikama i drugim akivnostima vezanim za obezbeđenje stambenih potreba. Gosti su izneli praktična iskustva i dostignuća, razloge zbog kojih su odabrali ovu temu u spektru mogućnosti za arhitektonsko delovanje i na kojim sve nivoima arhitektonska profesija može da da doprinos unapređenju neprofitnog i ukupnog stambenog sektora.
Sve tribine, imale su za cilj da skrenu pažnju javnosti, na teme koje traže odgovore. U većini debata odgovori su dati ali na žalost ima pitanja koja ostaju otvorena i čije rešenje tek treba tražiti u novim projektima.
Žensko arhitektonsko društvo, nastaviće organizovanje debata i razgovora kao uspešan vid konstatovanja problema i podsticanja za rešavanje istih.