Žensko arhitektonsko društvo ŽAD u saradnji sa Agencijom za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women Srbija, u okviru EU projekta Kljucni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, pokrenulo je istraživački projekat Gradove građankama – Rodno-odgovorno urbano planiranje.
Cilj projekta je analiza domaće prakse urbanog planiranja iz rodne perspektive, na osnovu koje će biti izrađen vodič za planere i građane za ko-kreaciju rodno-senzitivnih gradova i javnih prostora dostupnih svima.
Zagovarajući participaciju građana u svim fazama urbanog planiranja, ŽAD kao jednu od prvih aktivnosti projekta, sprovelo je anketu koja ispituje stavove građanki i građana Srbije o doživljaju i načinima korišćenja javnih gradskih prostora, ali i podiže svest najšire javnosti o gorućoj potrebi za promenom. Zbog novonastale epidemiološke situacije anketa je sprovedena onlajn.
Kao naredni korak, u okviru Mikser Festivala2020 u Zornića kući održana je diskusija “Gradove građankama”. Nakon uvoda moderatorke Milene Zindović ispred Ženskog arhitektonskog društva, video-linkom iz Beča javila se Eva Kail, stručnjakinja za rodno-senzitivna pitanja koja je između ostalog, istakla I nekoliko pozitivnih primera grada Beča u pogledu prilagođavanja gradova potrebama svih socijalnih grupa čiji se glasovi ne čuju dovoljno u javnom diskursu.
Potom se obradila šefica operacija Evropske delegacije, Leoneta Pajer koja je objasnila razlike između „muškog“ i „ženskog“ poimanja urbane sredine i njenog korišćenja.
“Jedna od rečenica koje često žene govore kada izađu sa prijateljicama je: Pozovi me kada dođeš kući. To muškarci ne govore. Moraš da vodiš računa kojom ulicom se vraćaš, da li je osvetljeno, da li ima javnog prevoza… To pokazuje da su gradovi kreirani od strane muškaraca za muškarce iako većinu stanovništva na planeti čine žene. UN se zasniva na vrednostima jednakosti, slobode, vladavine prava i sve naše aktivnosti su usmerene u tom smeru, ali to uvek nije primenjivo u praksi. Nejednakosti su očigledne. Parkovi kada se renoviraju često budu još lošije osvetljeni, nema javnih toaleta, nema prostorija za dojilje” – kazala je Pajer i podsetila da žene u društvu imaju neformalne uloge u kojima se brinu o deci i odraslima, što znači da tokom dana u gradu drugačije funkcionišu od muškaraca.
Mlada glumica Mina Sovtić istakla je koje su najveće slabosti glavnog grada iz njene perspektive.
“Bezbednost je posebno bitna tema i ja sam zbog niza neprijatnih situacija, usvojila praksu da u povratku kući, uvek nosim ključ u ruci. Muškarci to ne moraju da rade! Pogledajmo prakse nekih svetskih gradova koji uvek na javnim parkinzima, za žene planiraju mesta na početku, kako ne bi morale da pešače do auta i izlažu se rizicima” – kazala je Mina i zaključila da feminizmom moraju da se bave i muškarci, te da je to odlika zrelih društava.
Iva Čukić suosnivačica Ministarstva prostora ističe da su ljudi sve više zainteresovani za urbanistička rešenja. “Ljudi reaguju tek kad je bager pred vratima. Naš planski sistem nije naročito otvoren, ali ključan je nedostatak volje za participacijom” – smatra Čukić.
Doc.dr. Ratka Čolić sa Arhitektonskog fakulteta u Begoradu ističe da kao zemlja sa socijalističkom prošlošću imamo svest o socijalnim pravima, ali da je participacija domen političkih prava. “Participacija služi da prepoznamo potrebe najrazličitijih kategorija. Planiranje je politički proces, potrebna su tehnička znjanja, ali ona nisu dovoljna” – zaključila je Čolić.
Održani panel samo je jedan korak istoimenog projekta koji Žensko arhitektonsko društvo sprovodi sa UN Agencijom za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost (UN Women Srbija), a koji za cilj ima kreiranje vodiča za urbane planere i građane, kako da stvaraju urgane sredine i javne prostore po meri svih građana.Diskusiju možete ispratiti na ovom linku.
