Inspirisano ličnošću i delima prve žene arhitekte u Srbiji nagrada Jelisaveta Načić je osmišljena kao priznanje koje koleginice dodeljuju koleginicama koje su tokom radnog veka uspešno preskočile sve prepreke, savladale ili se nisu obazirale na društvene predrasude i uspele da svoje ideje i snove realizuju tako da su njihovi projekti i realizovani objekti ali i njihovi životni principi, humanistički pristup radu i profesionalna etika inspiracija za sve nas.
Žensko arhitektonsko društvo nagradu za životno delo Jelisaveta Načić za 2024 godinu dodeljuje Mileniji Marušić za izuzetan doprinos struci tokom svoje karijere.
Milenija Marušić, svoju plodonosu karijeru započela sredinom šezdesetih godina u Instituti za arhitekturu i urbanizam Srbije, IAUS, gde provodi ceo radni vek i u okviru koga zajedno u autorskom timu sa suprugom Darkom Marušićme (profesor na Arhitektonskom fakultetu) realizovuje sve projekte. Početkom sedamdesetih godina Milenija kao asistent saradnik učestvuje u nastavi na Arhitektonskom fakultetu ali vec nakon dve godine napušta fakultet i koncentriše se na praktični rad. U autorskom timu zajedno sa suprugom Darkom Marušićem realizuje veliki broj projektata među kojima izdvajamo južne delove blokova 61 i 62 na Novom Beogradu (sa D.Marusic, M.Miodragović, 1971-76), naselje Cerak Vinogradi(saD.Marusic, N.Borovnica, 1979-88), stambeni kompleks Cvećara na Dedinju (sa D.Marusic, Ž.Gašparović 1991-93), stambeno-poslovni objekat u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu (sa D.Marusic 1989-2000), stambeno-poslovni objekat u Buvaleru revolucije (sa D.Marusic , 1989-98) i zgradu Metals banke u Novom Sadu (sa D.Marusic 1989-2007), Vrtić Plava ptica (sa D. Marušićem 2009-2011) i dr.
Autorskom timu Darko i Milenija Marušić, su dodeljene brojne nagrade, Velike nagrade Saveza Arhitekata Srbije za celokuno stvaralaštvo 1993, Nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2018, Nagrade iz fonda Đorđa Tabakovića za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture 2018 godije, za naselje za naselje Cerak Vinogradi nagrađeni su i Oktobarskom nagradom grada Beograda 1981 godine, za grupaciju porodičnih kuća Cvećara i stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu dobitnici su Nagrade lista Borba, za najbolje arhitektonsko ostvarenje u SR Jugoslaviji 1993. i 1998 godine, a gotovo svi objekti koje su projektivali su u nekom statusu zaštite statusa kulturnog dobra Republike Srbije. Naselje Cerak Vinogradi uvršteno je u stalnu kolekciju muzeja MOMA iz Njujorka 2019 godine (SAD).
Vrednost stvaralačkog opusa autorskog para Marušić se medjutim ne odražava u nabrojanimnagradama jer je se ona nalazi u istrajnom i promišljenom pridržavanju sopstevnih načela tokom projektantskog procesa a koja se odnose na:
- kontekstualnost arhitekture
- jedinstva prostora odnosno nepostojanje granice izmadju arhitekture i okruženja
- abijentalnost objekta i prostorne celine
- mogucnost evolucije ideja
- etičnost
Primenjujući načela projektovanja autori su u svojstvu glavnih projektanata radili kompletnu dokumentaciju – urbanističke projekte, arhitektonske projekte objekata i partera, projekte enterijera, projekte vizuelnih komunikacija, vršili su projektantski nadzor nad izvodjenjem i učestvovali u „životu“ objekata nakon useljenja korisnika.
Jasno uočjiv kvalitet rada i jedinstvenost stvaralačkog opusa su produkt njihove promišljenosti, sveobuhvatnosti, posvećenosti, istrajnosti, pedantnost, ljubavi prema arhitekturi i pridržavanju etičkih principa i humanostičkih vrednosti.
Dodelom nagrade za životno delo Jelisaveta Načić za 2024. godinu Mileniji Marušić vraćamo pažnjuna stvaralački pristup iza kojeg stoji arhitekta koja strastveno brani principe humanosti i postulate naše struke.Ličnost i profesionalni integritet Milenije Marušić kao i činjenica da je u muškom društvu koračala hrabro i da jeceo život istrajavala u odbrani kvaliteta i lepote arhitekture su podsticaj za sve nas u istoj meri kao i životopis prve medju nama Jelisavete Načić.
Profesorka Eva Vaništa Lazarević, pređašnja predsednica Ženskog arhitektonskog društva, obratila se publici u okviru dodele druge nagrade Jelisaveta Načić, rečima:
Gđi. arh. Mileniji Marušić
Jelisaveta predstavlja mnogo više od, sada već tradicionalne stručne nagrade za životno delo Ženskog arhitektonskog društva.
To je nagrada koja govori o ekskluzivitetu i o uzoru.
Kao i Jelisavetih život, ova nagrada je namenjena “ženama koje trče sa vukovima”.
Trideset pet godina poznanstva sa Gđom Milenijom Marušić, arhitektom, ostavlja mi nesumnjiv utisak: ne jedna od mnogih užurbanih žena u svetu arhitekture na koridorima crno belih pločica Tehničkog fakulteta nego jednostavno – Prva. Ona čiji miris još dugo ostaje u vazduhu kada brzim koracima proleti, koja je uvek ljubazna i nasmejana kao prava lady, ali ona je i ta koju spominju, koja iskače iz mrtve horizontale mora, čija se večita borba protiv investitora i nepravde prepričava sa ushitom. Čija etika je neprikosnovena i čija volja je nesalomljiva. Koja zaslužuje ogromno poštovanje okruženja, koje se novcem ne može kupiti.
Arh. Milenija Marušić predstavlja još nešto osim njenog nesumnjivog stručnog i visoko prepoznatog ekvilibrizma koji dostiže onaj najfiniji tremolo ton u arhitekturi. Milenija je bila i ostala nedeljivi deo dueta sa svojim suprugom, profesorom arhitektom Darkom Marušićem, Gospodinom par excellence. Bili su oličenje arhitektonskog zlatnog para kao iz Hemingvejovih romana, iz kojeg je isijavalo međusobno obožavanje. Od ranog dovoženja svog muža na parking fakulteta do u kasne večernje sate kada su ruku pod ruku odlazili u njenom malom automobilčiću, nisu se razdvajali. Dobijali su bitku po bitku u sferi arhitekture.
A njen lični, ženski nastup uz tvid odela odevenu nenametljivost Prof. Marušića plenio je kao jedan jedini, njen – originalan. Neplaniran, autentičan i urođen – sve što pripada prirodnoj eliti. Na vitkoj, uvek uspravnoj figuri tananog struka koji obavezno naglašava kaiš, u crno belim kombinacijama ističe se podloga od horizontalnim mornarskih pruga. Verujem, nesvesno se te pruge – crtice – nadovezuju na simbol njenog arhitektonskog rukopisa.
Milenija, žena-bitka nosi ponosno dvadeset jednu Chanel horizontalnu prugicu – simbole 21. Napoleonovih bitaka kao svoju prirodu. Kao deo životne igre u kojoj se ne dobije uvek.
Sa svojim asimetričnim kaputima i neobičnim šeširima, zalizanom frizurom sa ukosnicama i niskom punđom ili repom, koju danas mnoge zvezde neuspešno kopiraju…. oličenje je prirodne finoće, rafinmana i šika koji ne može da se upotrebi ponovo na nekom drugom. Jer je ličan i nepatvoren.
Uz već navedene radove, reprint “Arhitekture i Urbanizma 74-77” o stambenim dostignućima tih godina prikazuju najbolje od najboljeg od naše gradogradnje. Izdata je ponovo pod Milenijinom palicom 2019. i posvećena njenom suprugu prof. Darku, koji je bio i autor tih kultnih brojeva časopisa.
Posmatrajući modele stanova u toj ediciji, a živeći danas u sobicama gde se na kant probijamo do kreveta i gde projektant stana nikada nije čuo za benefit kružne funkcionalne veze, ili pak kuhinje sa prozorima… dobijamo napad stručne desperacije, pitajući se šta smo propustili. Zašto nam standardi više baš ništa ne znače i zašto developer-tajkuni isključivo sami režiraju grad?
U toj i takvoj sredini, Gđa Milenija Marušić uspravo stoji kao nepomerljiv simbol kvaliteta; ličnost koja ne popušta, ima hrabrosti da trči prva i ustrajnosti da ne popušta pred divljima. Njene terase ni jedan pametnjaković nije mogao da zastakli. Ili je dobio autorku stana i zgrade preko puta sebe u sudskim procesima.
Proglašenje Cerak Vinograda para Marušić za spomenik kulture na internacionalnom nivou MOMA-e, verujem duboko da je Mileniji pokazalo još jednom da je muka, trud i strahovito vreme – vredelo.
Nadam se da će ŽADova nagrada Jelisaveta Načić – za životno delo Gđi Mileniji Marušić doprineti utisku lične sreće i zadovoljstva koje proističe iz prepoznavanja i uvažavanja od strane svoje sredine.
U ovom slučaju Dami koja živi vreme bez svoje druge polovine ali potpuno svesna tzv. principa Evine jabuke.
Zato, ova je nagrada posvećena i jednoj i drugoj polovini te jabuke.
Ne postoji nož koji bi to odvojio.
Eva Vaništa Lazarević
Sa vama delimo govor koji je za ovu priliku pripremila i prezentovala Milenija Marušić, prilikom primanja nagrade i svečanog otvaranja Pete ŽAD izložbe: OŽIVLJAVANJE.
Moje drage i poštovane koleginice iz ŽAD-a, želim da vam se posebno zahvalim na ovoj za mene posebnoj nagradi koja nosi ime posebne ličnosti. Hvala vam od srca <3
Kada ste osnovale ŽAD pitana sam da se učlanim. Zahvalivši se ja sam pitala –
Imate li u okviru ŽAD-a sekciju, ne za arhitektonski par, već sekciju za dvoje. Jer, parovi se sastaju i rastaju, a kad se kaže DVOJE, to dvoje – čita se njihovo međusobno životno i profesionalno saglasje, negovanje onih tananih životnih niti, ista čvrsta načela u tkanju usloženog arhitektonskog platna i, naravno, LJUBAV.
Ljubav, ono isto nezamenljivo osećanje za koje se borila i izborila Jelisaveta Načić i zbog kojeg je morala sa se odseli iz Beograda i da živi tamo, gde i kako kaže ona dalmatinska:
„Da nije ljubavi ne bi svita bilo
ni tebe ni mene moja bajna vilo“
Kako je sekcija za dvoje ostala samo u mom pitanju, ja ipak iz nje večeras primam ovu izuzetnu nagradu. Nadam se da će se to razumeti i da neću biti jedina, možda samo prva.
Kao što se nadam i skoro sam sigurna da će je zavredeti i neko iz MAD-a, muškog arhitektonskog društva, koje formalno nije osnovano za sada, neko ko svojim životnim i profesionalnim stavom dokazuje da preduslovi, uslovi i poduslovi za bavljenje arhitekturom moraju za sve biti isti. Kao i da će ta nagrada više govoriti o onima koje je dodeljuju nego o onome ko je prima.
Jer, ko bi mogao da odoli nagradi koja nosi ime Jelisavete Načić, Jelisavete koja je čvrsto gazila savlađujući velike stepenice, ne one male, zelene, kalemegdanske, već one teške pune zapreka koje je oštro sekla, među njima i one dve najžilavije – rodnu i nacionalnu, nikad dovoljno sasečene.
Poruke iz njenog životnog i profesionalnog puta su mi bliske poruke zbog čega ova nagrada za mene ima posebno značenje – poruke o nepristajanju i neodustajanju.
A one znače:
· Znače da u arhitekturi i urbanizmu nikada ne odustajati od zatvaranja punog umetničkog i tehnološkog kruga, počev od idejne skice, idejnog projekta sa bitnim detaljima, glavnog projekta (nikad tuđom rukom), nadzora i učešća u građenju kao i učešća u žibotu objekta nakon useljenja, kakvo god ono bilo, a lako nije.
· Znače nikad ne prihvatiti da nečeg nema i da se nešto ne može, naročito na gradilištu koje nam je uvek bilo drugi crtaći sto.
· Znače neodustajanje od izrade i najsitnijih detalja – iscrtavanja svake ploče na svakoj stazi u naselju kako bi se uklopila bez ostatka, i kako bi staza bila lepa, odbijajući komentare da to nije za „našeg čoveka“, i ne odustajući od uverenja da niko ne može biti imun na lepotu i da lepota proradi kad tad u svakom od nas.
Dakle, u pitanju je svekoliko neodustajanje bez obzira na kontekst i životnu dob.
Hvala vam.
Nagrada Jelisaveta Nacic se dodeljuje drugi put.
Prva nagrada Jelisaveta Nacic je dodeljena 2022. godine članicama ateljea Lik u okviru Salona arhitekture.
