Piše: Anja Ivana Milić, suosnivačica Ženskog arhitektonskog društva
Broj tri u arhitekturi se smatra dominantnim principom koji se koristi u konstrukciji, proporciji, arhitektonskoj teoriji, sakralnom prostoru, urbanizmu i modernoj arhitekturi.
Ponekad je vidljiv kao forma. Ponekad kao ritam. A ponekad postoji samo u odnosima između elemenata. Upravo zato trojka ima posebno mesto u arhitektonskom mišljenju.
01 – Trijangulacija
Triangulacija je jedan od osnovnih principa stabilnosti u konstrukciji.
Od antičkih krovnih konstrukcija do savremenih rešetkastih nosača, trougao omogućava da se pojedinačni elementi povežu u stabilnu celinu. Pored dominante uloge u rešavanju konstrukcija, trougao je istovremeno jedan od najstarijih geometrijskih i simboličkih oblika arhitekture.
02 — Vitruvije: Tri uslova arhitekture
U De architectura, Vitruvije arhitekturu definiše kroz tri osnovna zahteva: firmitas, utilitas, venustas — čvrstina, korisnost i lepota.
Ova tri pojma nisu tri odvojene kategorije. Tek njihov odnos proizvodi ono što nazivamo arhitekturom.
Više od dve hiljade godina kasnije, ova tri principa i dalje funkcionišu kao jednostavan model za razumevanje arhitektonskog dela: ono mora da stoji, da služi i da ima svojstvo arhitekture.
03 – Tri reda: jezik klasične arhitekture
U klasičnoj arhitekturi trojka dobija sasvim drugi karakter.
Dorski, jonski i korintski red postaju kanonska grupa kroz koju se vekovima uči i prepoznaje klasični arhitektonski jezik.
Razlike nisu samo dekorativne. Svaki red ima sopstvene proporcije, detalje i karakter. Stub tako prestaje da bude samo konstruktivni element i postaje nosilac arhitektonskog jezika.
Trojka ovde nije konstrukcija, već sistem razlike: tri varijacije istog osnovnog principa.
04 – Gotika: Tri kao hijerarhija
Na zapadnoj fasadi Notre-Dame u Parizu trojka postaje sredstvo organizacije čitave kompozicije.
Tri portala formiraju donju zonu fasade. Središnji portal Poslednjeg suda veći je od bočnih, posvećenih Bogorodici i Svetoj Ani. Tri jednaka principa zato nisu jednaka po značaju.
A–B–A postaje hijerarhija: dva bočna elementa uspostavljaju ravnotežu, dok centralni dobija primat.
Trojka ovde ne znači samo „tri“. Ona omogućava da se uspostave centar, podređeno i dominantno.
05 – Urbanizam: Tri zgrade stvaraju četvrti – prostor
Na Piazza del Campidoglio u Rimu trojka prelazi iz arhitektonskog objekta u urbani sistem.
Michelangelo organizuje trg između Palazzo Senatorio i dve bočne palazze. Tri arhitektonska fronta ne predstavljaju više samo tri zgrade, već odnos takvog trojstva stvara trg, javni prostor.
Prostor nije ono što ostane između objekata, već prostor postaje projektovani rezultat njihovog odnosa.
Izvor: Wikipedia/Metropolitan Museum of Art
06 – Moderna arhitektura i broj 3
U mnoštvu primera gde moderna arhitektura princip trojke koristi u postizanju apstraktne oblikovnosti, zasnivanju osnova zgrada na tripartitnoj geometriji ili multipliciranju objekata u tri volumena, kao snažni urbani gest, jedan od nama najbliskijih primera je svakako Rudo – Istočna kapija Beograda, autorke arh. Vere Ćirković.
Tri kule su postavljene na zajedničku kružnu platformu i komponovane tako da se čitaju kao jedna prostorna kompozicija. Trojnost ovde postaje sredstvo urbane artikulacije.
Rezime
Od trougla, kao geometrijskog oblika, do urbanog trga, od Vitruvijeve teorije do moderne arhitekture, broj tri se pojavljuje u različitim istorijskim trenucima sa bitnim značenjima i ulogama.
Nekada obezbeđuje stabilnost. Nekada uspostavlja proporciju. Nekada stvara hijerarhiju. Nekada povezuje objekte u urbanu celinu. Snaga trojke je upravo u tome što omogućava odnos.
Jedan može da postoji sam. Dva uspostavljaju relaciju. Tri počinju da grade sistem.
