ŽAD tribina: Arhitektonski doprinosi neprofitnom stanovanju

Piše: Žaklina Gligorijević

Na tribini o aktivizmu u okviru decembarske ŽAD izložbe “Višeslojnost” je u poslednjoj reči svakog od govornika bilo i pravo na stan, statistika o nepriuštivosti stana u Srbiji, izgubljena praksa organizovane stambene izgradnje, dobra arhitektura, odgovornost, edukacija. Bio je to odličan šlagvort za tribinu o arhitektonskim doprinosima neprofitnom stanovanju u Srbiji, održanu 07.12.2019. u RTS klubu u Hilandarskoj ulici.

Razgovarali smo sa četvoro angažovanih beogradskih arhitekata koji se bave stanovanjem u različitim sektorima. Neki su u stambenim politikama, drugi u akivnostima vezanim za obezbeđenje stambenih potreba, u praksi, teoriji ili u civilnom sektoru.

Branislava Žarković je jedna od osnivača i predsednica neprofitne, nevladine organizacije HOUSING CENTER, organizacije čiji je cilj unapređivanje uslova stanovanja socijalno ugroženih grupa i pružanje podrške njihovoj socijalnoj integraciji i autonomiji. Misija društva je da kroz izgradnju stambenih jedinica, podršku socijalnoj integraciji, istraživanja, javna zastupanja, edukaciju i druge aktivnosti doprinese socijalnoj uključenosti ugroženih grupa i unapredjenju kvaliteta različitih aspekata njihovog stanovanja i pruži podršku nastojanjima da se naše društvo razvija u pravcu demokratije, poštovanja ljudskih prava i uvažavanja različitosti. Branislava je pohađala poslediplomske studije iz stanovanja, dobitnica je brojnih nagrada na medjunarodnim i republičkim arhitektonskim konkursima i autorka brojnih izvedenih objekata. 

Arhitektura socijalnog stanovanja utiče na rešavanje ne samo pitanja stanovanja već i mnogih društvenih problema. Naša odgovornost kao arhitekata je velika, mnogo šira od projektovanja ili izgradnje tih objekata.

Svetlana Ristić je načelnica Odeljenja za stambenu politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukte Republike Srbije. Ima veliko radno iskustvo u poslovima državne uprave koji se odnose na oblasti: životne sredine,  strateškog planiranja i  međunarodne saradnje u oblasti stanovanja. Objavila je stručne radove koji se odnose na pitanja: održivog razvoja, integrisanja aspekata životne sredine u oblast prostornog i urbanističkog planiranja, stanovanja, kulturnog nasleđa. Koordinirala je i u velikoj meri učestvovala u izradi Nacionalne strategije socijalnog stanovanja 2012. godine a trenutno radi na izradi nove Naconalne stambene strategije. Iskustvo u državnoj upravi u ovoj oblasti osnov je za razgovor o značaju stambene politike na razvoj naših gradova, kvalitet arhitekture i kvalitet života. Zamolili smo je da nam argumentuje i predstavi stastistike i uputi nas u nacionalne stambene politike.

Diskusija je obogatila moje viđenje stanja arhitekture i stanovanja danas u Srbiji i moje razumevanje suštinskih problema u ovim oblastima.U oblasti stanovanja pored oblikovnih, sustiču se brojni aspekti koje najpre arhitektonska profesija treba da razume. Najznačajniji aspekti su svakako pravni i ekonomski. Sa pravnog stanovišta, najznačajnije pitanje prava na odgovarajući stan, kao osnovnog ljudskog prava, zadovoljenja osnovne potrebe ’krova nad glavom’. Sa ekonomskog stanovišta, najznačajnije pitanje je cenovna dostupnost stana.“

Dr Zlata Vuksanović Macura, arhitektkinja urbanistkinja, naučna je saradnica Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU.  Objavljuje naučne i stručne radove i istražuje u oblastima neformalnih naselja, istorije gradova Srbije, istorije urbanizma i arhitekture, socijalnog stanovanja, stanovanja Roma i zaštite kulturnog nasleđa. Radila je kao istraživačica i konsultantkinja u oblasti stanovanja u UN Habitat i nacionalnim projektima i poznavalac je socijalnih stambenih politika u svetu i Evropi. Učestvuje u izradi nacionalnih strateških dokumenata u oblasti socijalnog stanovanja, stanovanja Roma i socijalne inkluzije. Objavila je više radova u domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim zbornicima i časopisima i više knjiga u ovoj oblasti. Članica je većeg broja međunarodnih i domaćih radnih tela vezanih za socijalno stanovanje. Zlata se podsetila kako su je profesionalni izbori prirodno vodili od angažovanja u unapređenju stambenih uslova ranjivih grupa, preko urbanističkih procedura do nauke u kojoj danas uživa i doprinosi kroz istraživački rad.

Natalija Ristanović je, nakon rada u nekoliko manjih arhitektonskih biroa, započela samostalnu praksu 2005. god. U okviru svog  3A studia najčešće radi za lokalne klijente na poslovima projektovanja manjih objekata i enterijera. Učesnik je domaćih i medjunarodnih konkursa, debata, strukovnih izložbi, bila je članica stručnih žirija i konsultantkinja. U saradnji sa Ivković Zoranom poslednjih 10 godina radi na projektovanju i realizaciji objekata. Natalija je izgradila afinitet za istraživanje stambeno priuštivih solucija, i odatle angažovan profesionalni odnos i poštovanje konteksta arhitekture koju projektuje. Dovela je u odnos projekte skupih enterijera i arhitekture za one koji jedva mogu da priušte stan, pitanje stambenih propisa i njihovu održivost u praksi a u diskusiju se uključio i kolega Ivković sa konkretnim primerima neusklađenih urbanističkih parametara, stambenih propisa i zahteva tržišta. Mi, urbanisti, tu imamo punu odgovornost i široki prostor za delovanje u zahtevnoj i kompleksnoj situaciji.

Predrag Milutinović je autor arhitekture više javnih objekata, individualnih i kolektivnih stambenih objekata, industrijskih objekata, objekata specijalne namene, enterijera javnih, poslovnih i stambenih objekata. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja za svoje projekte. Učesnik je javnih i pozivnih konkursa, na kojima je ostvarivao zapažene rezultate. Osnivač je Arhitektonskog studia Mapa Architects. Osim projektovanjem bavi se procesima razvojem investicija, rukovođenja i koordinacije projektovanjem i izgradnjom velikih objekata i kompleksa. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima, izlaže redovno na Salonu arhitekture Muzeja Primenjene Umetnosti u Beogradu, Salonu DaNS u Novom Sadu. Bio je učesnik mnogih žirija u oblasti Arhitrekture i umetnosti, između ostalih Salona Arhitekture Muzeja Primenjene Umetnosti u Beogradu, žirija i Stručnog saveta za pripremu nastupa Republike Srbij na 16. Bijenalu Arhitekture u Veneciji 2018. godine. Njegova isustva i ocene dragoceni su za uspostavljanje balansa ili partnerstva dva različita ali komplementarna sektora, privatnog i javnog.

Za početak razgovora tri su pitanja bila postavljena svim učesnicima: šta ste očekivali od karijere dok ste studirali arhitekturu i kako ste stigli do teme kojom se bavite? Koje su osobine i veštine potrebne za uspeh u toj oblasti?  U prijatnoj prijateljskoj atmosferi razvio se neobičan razgovor zrelih, ostvarenih profesionalaca u kome je svaki iskaz izazivao pažnju, osmeh i reakciju, inspirativnu za sve generacije i posebno mlade arhitekte.  Na kraju su upitani šta mogu oni lično a šta  arhitektonska profesija da učini za unapredjenje stambene situacije u Srbiji, u najširem smislu. Iako svi složni u oceni da je arhitektura tek jedan važan element multidisipinarne, kompleksne društvene oblasti stanovanje, svako je imao predlog za unapređenja počev od sopstvenog  i našeg zajedničkog delovanja. Razgovor je otvorio apetite učesnika i prisutnih, a mi smo obećali da pronađemo formu i povod da se on nastavi.

Ovde smo odabrali jedan od odgovora koji su osnov za razvijanje ove važne teme u budućnosti. „Proces u kojem smo zarobljeni i koje predugo traje je tranzicija, koja već dugo ne pruža zadovoljavajuće odgovore za razvoj  stanovanja i arhitekture. Ove “skupe“ delatnosti su najvećem broju ljudi u Srbiji nedostižne na zvaničnom tržištu nekretnina, pa se posledično većina ljudi iz njega isključuje i u cilju rešavanja životnih pitanja uključuje u neformalno tržište. Ono nekontrolisano troši zemljišne resurse, ignorišući građevinska pravila, narušavajući uslove stanovanja i kao takvo će dugo predstavljati jedan od ključnih izazova arhitektonske, ali i brojnih drugih profesija, koje samo udruženo mogu da pomere stanje sa mrtve tačke“.

Објављено у Aktivnosti, Događaji

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.